Prof. Trebjesanin je fantastican. Zadovoljstvo mi je slusati ga.

Ideja kako bi mogli jos pomoci nasem mladom drustvu; Mislim da bi svaki grad trebao omoguciti jedan objekat gdje bi se mladi mogli sastajati uz minimalan trosak ili cak besplatne ulaznice sto bi Biro-Rada mogao omoguciti kao npr. biblioteke, citaone, rucni radovi, slike, fotografije, rad drvetom, priliku za udruzenje u razne organizacije, za uredjenje grada, parkova, skola, vocnjaka, poboljsanje u svakom smislu, uzimajuci u obzir veliku nezaposlenost, sto danasnjeg mladog covjeka socijano izoluje, u najboljoj mentalnoj i fizickoj snazi, svaki covjek ukoliko se osjeca korisnim, spreman je da stupa u socijalno okurzenje.

@sasastojanovic3320

2 жыл бұрын

Kao neki Kulturno Radni Centar.

bravo. emisija je dobra

Usamljenost je blagoslov jer je tada covjek istinski povezan sa Bogom, stvarna priroda covjeka se pokazuje samo onda kada on ne cuti.

Bravo bravo Najbolja TV Ziveli Dugo Dugo pizzeria Zeljko Mitrovic Stockholm Sweden

Ja idem na vodu što mi je otac pogino preko vode, pao, niko ne zna ništa. Nema ni jedna dlaka sa glave. Ništa. Kao čovjek nije nikad ni bio ovde. Volim da mislim da je bio Anđela i nije više imo razlog ostat. Jeste pogino. Ali nije nikad otišo. Hvala što si mi dao život. Volio bi da sam te mogao vidjeti svojim dvojim očima makar jedanput. Ali šta ću? Ovi stvari se dešavaju. Dušman samo pobjedi kad ja dam njima jačinu. Ali... Pogino i pao u vodu, i ja volim ići jako strašno na more i jezero. Sve vode na planetu konektirani. Dobro se osjećam u duši i mogu mislit na divna stvar. Olakšami .

Moderno i savremeno drustvo je davno nestalo ...

@Isolation1000

7 жыл бұрын

Slazem se Sa Danielom...

Gospodo ovo nije moderno drustvo, jer u modernom drustvu postoji utvrdjeni sistem vrijednosti koji se zasniva na osnovnim nacelima hriscanstva u kome ljudi nisu usamljeni, ovo je drustvo koje tezi povratku paganskih obicaja koja se prihvataju od pojednca , a koje drustvo valorizuje kroz nove sisteme vrijednosti, a to sto su oni za ovo drustvo novi , ne znaci i da su moderni.

Шта то значи живети у Светом Духу Покушаћемо да извидимо шта је то све потребно да бисмо живели у Светром Духу. Dа извидимо како се духови пројављују у нашем животу и шта све утиче на то каквог ћемо бити духа. Ово је тема о којој би се могле књиге написати па остати недоречен; тако да ћу сада покушати да представим само грубу слику свега што утиче на наше понашање и на наш доживљај живота и света који нас окружује. Најлакше је да кроз примере видимо како се духови пројављују у нашим животима. Када видимо децу да се играју ми кажемо да их покреће дух игре. Кад се неко весели; онда га покреће дух весеља или неки весео дух, веселог је духа. Кад видимо некога које тужан; њега покреће дух туге и жалости. Што ће рећи да наше понашање одређују духови који су део нас. У зависности који нас дух покреће зависи и каква ће осећања наша Душа да произведе. Па ако наше поступке покреће дух мржње то ће се у нашој души појавити осећање мржње и ми ћемо се тако осећати понашати. Постоје духови зла и постоје духови добра; духови добра су свети духови анђели ,а духови зла су бесови или демони. Духови милосрђа, љубави, радости, мира,поуздања у Бога, храбрости итд. су свети духови. А зли духови су: дух мржње, дух гнева, љутње,недостатка самопоуздања, кукавичлука, беса, себичности итд.a Будући да нас духови наводе да се ми сагласимо са понуђеним мислима и осећањима, то ми мислимо да је сваки наш покрет производ наше воље и нас самих. Кажемо: ја сам то учинио. И будући да мислимо да су дела последица наше воље ми превиђамо постојање духова који покрећу наше тело и тако одређују наше понашање. На пример: ако нас засврби нешто; чак да је и наша пажња усмерена на нешто сасвим друго, дух ће померити руку и почешати то место без да смо ми свесни тога. Значи дух мора да усклади рад најмање десетак милијарди ћелија да би се ти учинило. У свакој од тих ћелија треба да се обаве неки хемијски процеси да би се тај покрет извео. Дух о свему томе води рачуна наводећи гене у нашој ДНК спирали да се отворе и омогуће производњу одређених протеина који су неопходни да би се у ћелији обавио потребан рад. Ћелија не зна шта да ради док дух не да генима сигнал да се отворе и произведу протеине који ће омогућити рад. Постоје гени који регулишу наша понашање као и гени који регулишу колективно понашање. Ти гени се отварају осећањима; тојест осећања су кључ који их отвара. Зато се духови и труде да у нама изазову одређена осећања кроз мисли које нам предлажу. Погредајмо у Јеванђељу по Марку глава 9 стих29; када питају ученици Исуса зашто они не могоше истерати демона из узетог? Он им одговара: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом. Господ за духа употребљава реч РОД. А ако погледамо како се реч Род каже на грчком видимо да је у питању реч Ген. Овде Господ повезује духове са генима и будући да је наука открила да гени утичу на наше понашање па чак и на колективно понашање; а видимо да и духови такође одређују наше понашање онда видимо да наше тело у потпуности се повинује духовима који су део нас, јер све покрете тела одређују духови кроз гене. Оно што су духови на духовном плану то су гени у материјалном свету. И као што видимо; Да би се духови испољили у нашем животу прво треба да нас преко мисли наведу да имамо осећања. А да би то постигли неопходно је да преко мисли узбуркају нашу душу и онда се ми осетимо; Тужно,љуто, бесно, гневно,радосно итд. Што ће рећи да без осећања духови не могу да се испоље. Питамо се: Како онда функционишемо када немамо никаква осећања? Када немамо осећања и мисли онда функционишемо по навици. Зато је свака молитва која је прешла у навику постала без плода, јер се ми тада не молимо духом. Али то је већ друга тема. Дакле, духови се труде да у нама узазову осећања и мисли како би нас навели да се својом вољом приклонимо њима и да би они могли да делују кроз нас. Ово је тренутак кад ми још увек можемо да спречимо духа да се испољи. Јер дух иако је успео да у нама изазове осећања, не може још увек да делује и да се испољи док се ми не сагласимо са тим. Јер наша воља је закон за духове и она мора да се поштује; тако је Бог Отац уредио доносећи законе по којима ће живот да се одвија. И ниједан дух не сме да преступи те законе. Зато се духови труде да нас мало помало, наводећи нас да се саглашавамо са мислима које нам они предлажу, наведу да чинимо по њиховој вољи, док се не устали навика.После тога они постају господари над нашим телом и више не маре за нашу вољу јер смо се покорили њима, па смо тако и своју вољу покорили њима. Рецимо да је у питању дух гнева; он ће покушати да нас наведе и да на неки начин повредимо особу на коју смо гневни. И ако се ми сагласимо са његовим предлогом у нашим мислима, онда или ћемо рећи нешто што би ту особу повредило,(што је најблажи обик) или ћемо учинити неки гест(пљунути или показати средњи прст, (што би био мало оштрији облик испољавања злог духа) или ударити шамар или песницом повредити : што је још већи степен испољавања итд. У случају да смо физички слабији и да немамо храбрости за овако нешто; дух који нас покреће на зло ће нас наговарати да се послужимо неким сретством да нанесемо зло ономе кога мрзимо. У нама ће се појављивати мисли да користимо батину или неко оружје, наводећи нас на убиство, или ако је неки дух склон врачарству, он ће покушати да нас наговори да покушамо магијом да остваримо своје зле циљеве, И сво време нaше мисли ће бити такве, осуђујуће, и увераваће нас да смо ми у праву што тако мислимо, да је то праведно јер су други зли према нама. Зли духови су вешти у завођењу, тако да ће нама увек изгледати да се нама чини неправда и да је поштено да се бранимо од неправде, и ми нећемо бити свесни да они заправо искривљују стварност да изгледа тако, а да заправо ништа није тако како нама изгледа, коликогод да је то нама очигледно. Људи кажу: Па видео сам својим очима да је било тако. Они нису свесни да док гледамо нешто наш интелект тумачи шта видимо, и да ми заправо видимо у складу са нашум уверењима, убеђењима искуствима и васпитањем. То је филтер кроз који ми доживљавамо свет и стварност никада не долази до нас, Као кад ставимо сунчарице. Ми више не видимо свет онаквим какав јесте, већ га видимо обојеним бојом наших наочара. Дакле: духови се прво труде да освоје нашу пажњу, јер кроз пажњу ми им дајемо своју љубав која им је неопходна да би живели у нашем уму. Дух који дуго не добија пажњу полако вене и на крају умире, зато је јако битно да водимо рачуна којим мислима посвећујемо своју пажњу, Ако посвећујемо пажњу злим духовима,злим мислима, оне ће се све више множити у нама и наш ум ће бити све прљавији и прљавији. Све више лоших осећања ће се испољавати у нашем животу и наш доживљај света ће бити све сивљи и сивљи док потпуно не поцрни. Почињемо да мислимо како је овај свет препун злих људи и да нас нико не воли, да смо ми у овом свету осуђени само на патњу и неуспех. Почињемо да мислимо да више нема смисла живети и да је боље убити се него живети живот у оваквом свету. Крајни циљ злих духова је да нас наведу на самоубиство или да почнемо да убијамо друге да би задовољили правду. Самоубиство је начин освете према ближњима и покушај да их окривимо за наше зло. Е сад ће они да виде до чега је довело њихово понашање. То је својствено за зле духове, неприхватање своје кривице већ увек окривљују друге. Што ће рећи да увек када кривимо друге ми смо под утицајем злог духа.Из до сада реченог би требало да смо видели да је духовима јако битно да нас наговоре, наведу, да се својом вољом, својом слободном вољом коју нам је Отац дао, приклонимо њима, станемо на њихову страну да би они могли да се пројаве у нашим поступцима и понашању, у нашем животу. Сада видимо да је наша воља моћ којом ми владамо над духовима били они зли или свети духови. Што ће рећи да је наша воља моћ да обликујемо свој ум и начин како ћемо да доживљавамо свет и свој живот, као и себе саме. Један од услова да бисмо живели у Светом Духу јесте; да наш доживљај света и других људи, као и околности буде леп. Јер од начина како доживљавамо живот зависиће и наше понашање. Ми неке особе у свом животу доживљавамо лепо а неке лоше, неке као претњу а неке с радошћу. А те разлике у доживљају потичу од нашег суда, од тога како судимо о тим особама. Земаљски судиви чине исто што ми чинимо кад судимо, па се на суду тражи истина да би се пресудило. Тако и ми кад судимо у себи већ имамо истину на основу које судимо о другима, као и о околностима у нашем животу. Наша искуства, васпитање, наша уверења и убеђења, наше жеље и очекивања су део истине на коју се ми ослањамо док судимо другима и околностима усвом животу. А то значи да наша ИСТИНА утиче на то какав ће бити наш суд а самим тим и какав ће бити наш доживљај живота. Ако је наша истина добра; добар ће бити и наш суд , а леп ће бити и наш доживљај живота.Све ћемо доживљавати с радошћу, љубављу и осталим лепим осећањима, јер осећања одређују квалитет доживљаја, осећања су боја којом бојимо наш живот па нам он буде ружичаст или сив. Али ако је наша истина настала од заблуда онда ће наш доживљај живота бити лош, са ружним осећањима пун гнева, беса, љутње итд.

@Svitanje

7 жыл бұрын

Сада би се требало запитати како је дошло до тога да наша истина постане тако лоша да нам цео живот обоји у црно?Прва стваr која обликује нашу истину је васпитање које смо добили од родитеља и старатеља. Кроз васпитање ми смо добили обрасце понашања и начин како да се поставимо у свету у односу на догађаје. Већину лоших ствари ми добијемо кроз васпитање, али добијемо и понеку добру ствар. Затим иду искуства: Наш интелект се ослања на искуства и покушава да нас заштити од могућих лоших искустава тако што на основу претходних искустава покушава да предвиди догађаје. Па ако се једном десило нешто лоше он ће после у свакој сличној ситуацији да алармира на опасност бомбардујући нас мислима о могућем лошем догађају, а будући да уз такве мисли иде и осећање страха то ми почињемо све чешће да се плашимо шта ће нам се догодити, иако живот ретко понавља исте ситуације. Тако да наша лоша искуства кроз наш интелект постају стални извор страхова и брига, које чине наш доживљај живота лошим, спречавајући нас да уживамо у животу, Убеђења и увереља такође утичу на наш суд: Уверен значи уведен у веру а убеђен значи уведен у беду; што ће рећи да су убеђења заправо лоша уверења. Многе ствари у животу ми једноствано не можемо да проверимо тако да су већина наших уверења и убеђења заснована на нашем избору у шта ћемо да верујемо а у шта не. Наше жеље, љубави и очекивања као и оно шта чинимо од своје воље,одређују у шта ћемо да верујемо. Ако је наша љубав окренута ка туђим женама и курварлуку; сигурно нећемо веровати у Бога који је то прогласио за грех. Радије ћемо веровати да Бог не постоји и свим силама ћемо бранити то своје убеђење, своју заблуду. Онај ко краде ће изабрати да верује да су сви људи лопови на овај или онај начин, неко краде од других неко поткрада државу, фирму...Главно лопов у својој мисли верује да су сви лопови. Курва мисли да су све жене курве само се добро скривају. Долазимо до тога да човек постаје оно што од своје воље чини. Јер видимо да се ум мења у складу са оним шта човек чини и каква су му дела, Будући да се наша уверења мењају са нашим делима то онај који чини блуд: краде,лаже, отима, курва се,...Блуди. Пожиње да живи у једној кривој истини, у истини насталој после блуда; у заблуди. А када је заблуда истина из које извире наш суд, можемо замислити какав ће бити наш доживљај света, околности и живота. Наш суд ће бити лош па ће наш живот бити прожет страховима, несигурношћу, љутњом, недостатком самопоуздања, бесом... Другом речима наш живот ће постати пакао. А кад је наш доживљај света пун гнева и свих лоших осећања, сами можемо закључити у каквом ће духу бити наше понашање. Значи од истине зависи каквог ћемо духа бити. Не може Свети Дух да делује кроз нас док ми живимо у заблуди. А то опет доводи до закључка да пре него се Свети Дух трајно настани у нама ми морамо изаћи из својих заблуда и почети да живимо у истини. Поставља се питање; како изаћи из заблуде и изградити истину која ће постати стални извор радости у нама? Па истим путем којим смо дошли у заблуду. Јер чинећи неморал, безакоње ми смо изградили своју заблуду: Тако чинећи морал и дела љубави према ближњима ћемо се вратити истини. Јер већ док смерамо да учинимо неко добро дело; у нама ће почети борбе између наших мисли. Једне ће нас наговарати да не чинимо добро јер ће нас онда сви искориштавати и на крају ћемо пропасти а друге ће мисли наговарати нас да ипак учинимо то и да је боље да увек будемо срећни макар и немали материјлна блага, него да изобиљу будемо несрећни. У тим борбама мисли полако ће се променити и наша истина као и наш доживљај живота. Околности више нећа утицати на нашу радост већ ћемо се радовати без обзира на околности. Променивши се, преобразивши се, ми стварамо услове да Свети Дух делује кроз нас и бићемо Њиме испуњени. Без помоћи Светог Духа и Господа Исуса Христоса је немогуће ово постићи. Одлучност Сада када смо видели то да каквог ћемо духа бити зависи од истине која је у нама, требало би да извидимо шта је све потребно да би творили добра дела и дела љубави према ближњима. Јер није лако окренути се и почети чинити добро. Потребна је иузетна ОДЛУЧНОСТ и Јака ВОЉА, да би савладали све препреке које ће пред нас поставити Ђаво, наш интелект. Интелект је природни човек у нама и он живи по законима природе '' Јачи преживљава''. По њему је сасвим регуларна ствар; украсти, отети, убити да би се преживело и продужила врста. Звер у нама, интелект, је велики противник с којим се морамо борити да би остали на путу истине. Он ће кроз наше мисли на све начине покушати да нас наговори да не чинимо добро. Говориће нам да је то лудост, да ћемо пропасти тако радећи, да ће нас сви искориштавати и да ће нам се смејати кад виде шта радимо. И ту има истине; јер људи који се ослањају на интелект ће стварно тако мислити о нама и покушаваће да нас обесхрабре у нашим намерама. Зато је добро да скривамо наша добра дела од људи а и ради Бога јер ко тражи славу од људи и хвали се својим добрим делима неће добити славу од Бога; као што каже Св. Писмо. Значи имаћемо борбу и изнутра а и споља јер свет не прихвата оне који нису њему слични. Зато је потребна мудрост и умереност у свему.Воља зависи од мотива па ако су нам мотиви слаби таква ће бити и наша воља. Зато је осмишљавање мотива и начина како ћемо деловати саставни део стратегије ратовања са злим духовима у нама и око нас. Осмишљавање живота је иначе посао једног ума, нажалост то нико не ради. Већина људи очекује од политичара и власти да им обезбеди посао на коме ће добро зарађивати и да имају довољно новца за живот и провод. Не схватају да је осмишљавање живота посао њих самих као умова и да ако сами то не чине, никад им живот неће имати довољно смисла. Дакле када осмисливши и кроз смисао мутивишући себе ојачамо своју вољу, ми кроз одлучност задајемо злим духовима завршни ударац. Одлучност је чврсто држање онога шта намеравамо да учинимо, непоколебљиво истрајавање у одлукама. Ако наш интелект види да се колебамо; бићемо лак плен злим духовима. Када чинимо добра дела Јако је важно да то чинимо из љубави с радошћу; јер наш интелект ће покушати да и док чинимо добро дело у наш ум усади лоше мисли, мисли које осуђују онога према коме смо добри. Зато морамо да пазимо на осећања која имамо док чинимо дела, јер она су јасан показатељ да ли је наше дело стварно добро или зло обучено у маску добра. Ако имамо осећање радости, самилости, љубави, онда је то ок. Али ако осетимо, гнев, бес љутњу...то је сигуран знак да наш интелект минира наш покушај да будемо добри и да чинимо да се Св. Дух пројави кроз наша дела. Сагледавајући све ово што је речено ми видимо да смо ми нашом вољом господари и над анђелима и над демонима; Баш као што је и Господ Бог господар на небу. И видимо да смо ми по томе исти као Бог, да имамо исту власт и силу, коју нажалост не умемо да користимо. А по томе видимо и да ми јесмо Синови Божји, ми који смо се родили у Духу и од Бога учимо како да кроз вољу и веру владамо небеским и земаљским силама, властима и поглаварствима. Видимо да је неопходно да научимо да владамо нашом вољом да би могли да створимо услове да се свети Дух трајно настани у нама и да он управља нашим понашањем. Морамо пазити и са каквим мислима се саглашавамо и којима посвећујемо пажњу. Посвећујући пажњу погрешним мислима ми стварамо услове да се такве мисли множе у нашем уму и он бива све прљавији и прљавији, а наш доживљај света све гори и гори. а ми сами све несрећнији и несрећнији. Наша лоша осећања утичу на развој разних болести; док лепа осећања делују исцељујуће. Зато је у лепим осећањима живот а у лошим смрт. Онај ко бди над својим умом пазећи на своје мисли и осећања себи отвара врата за вечни живот у радости а онај ко не пази умире мислећи да живи. www.academia.edu/28987252/%D0%A1%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf

Истина Истина је мешавина уверења, убеђења, искустава, васпитања знања итд. Сваки човек има своју истину кроз коју његов ум тумачи свет и догађаје у свету и његовом животу. Један човек може да има само једну истину. Зато је истина само једна. Не постоји нека универзална истина да би могли да кажемо ово је истина а све друго је лаж. Да промени своју истину може само човек кога Бог учи како се то ради. Јер Истина је бог. Наша истина је наш бог. И ако је наш бог пун зла, ако је наша истина зла; можете замислити колико ће нам бола нанети зла истина будући да наш ум користи нашу истину да одреди како ћемо доживљавати живот. Ако је наш живот испуњен Бесом, гневом, љутњом, мржњом, бригама, страховима, јадом, недостатком самопоуздања, неиспуњеним жељама, муком, патњом. То је зато што је наша истина лоша и она боји наш живот сивим бојама. Сваки наш суд потиче од наше истине. А кад судимо ту су и лоша осећања попут малочас наведених. Практично лоша осећања су казна за неправедан суд. Ако нам је живот обојен црнилом то је знак да треба под хитно да мењамо своју Истину, свога бога. И опет; само Бог може научити човека како да промени истину. Страхови су такође лоша осећања која долазе од наше истине, Јер наша истина нам говори да је нешто страшно и да о нечему треба да бринемо. Једном је један мој колега описујући неку ситуацију у саобраћају рекао; није било толико опасно колико је било страшно. Од нашег доживљаја зависи да ли ћемо се нечега уплашити или не. Страх је ствар истине а не ситуације у којој се налазимо. Моја жена се плаши стршљена иако је никада ни један није убо. Мене су убадали али ја умем да контролишем свој ум и истину, и стршљани ме не плаше. Васпитање од свих фактора највише утиче на то каква ће бити наша истина. Деца не преиспитују истину својих родитеља већ у свакој новој ситуацији помно прате како ће родитељи одреаговати. Па дете лопова неће видети ништа лоше у крађи, дете жене које благонаклоно гледа на прељубу, ће имати позитивно мишљење о прељуби. дете лажова ће и само лако слагати. Ако је отац био непослушан свом оцу и свађао се с њим будите уверени да ће и син бити такав према свом оцу. Женска деца уче од мајки а мушка од очева. Када мушко дете нема оца он ће учити од некога из околине у кога мајка има поверења, деда, ујак. Исто важи за женско дете. Деца не узимају моделе понашања од родитеља супротног пола је од њих не могу добити адекватно васпитање, деца то свхатају још одмалена. Велика већина родитеља васпитањем изгради истину у дечјем уму која ће то дете у животу чинити несрећним. Узалуд сав новац који ће дати детету да буде срећно кад га његова истина кроз разне страхове чини несрећним. Родитељ који је трчећи за новцем трудио се да створи деци што више, научио је децу да им никад није доста новца, па коликогод да блага остави деци њима ће то бити мало, јер истина у њима тражи више. Поставља се питање каква треба да буде наша истина да би све у животу дочекивали са радошћу. Христос каже; не брините се јер ко може бринући се лакат свом расту да допринесе. Он нам поручује да за храну, одећу и све што нам је потребно брине Бог. Ми треба да будемо безбрижни да би били срећни, да имамо поверења у Бога. Радећи можеш допринети расту свом, а бринући ништа нећеш постићи до бити несрећан. А ми смо научени да бринемо, бринемо а ништа не предузимамо да узрок наше забринутости решимо. Лоша искуства постају стални извор страхова. Сећања на лоша искуства такође постаје део наше истине. Интелект, тај ђаво у нама је преузео улогу нашег заштитника, и ако наилази нека нова ситуација иоле слична ситуацију којој смо доживели лоше искуство наш интелект нас алармира на опасност. Да је само аларм у питању ни по јада већ се он потруди да ми поново у сећању проживљавамо лоше искуство са свим лошим и страшним осећањима које смо проживели. И што смо више лоших искустава имали то ће се наш живот претворити у један велики страх. Долазимо у ситуацију да смо стално под стресом јер очекујемо да ће се нешто лоше десити. А истина је да живот јако ретко понавља исте ситуације и да нам наш интелект без стварног разлога од живота прави пакао. Јер наш ум не прави разлику да ли нам се нешто стварно лоше дешава или ми само се присећамо тога. Мозак повећава лучење адреналина спремајући тело за одбрану од претње које нема. Са адреналином расте број откуцаја срца и притисак и дуготрајна изложеност повећаном адреналину води у болест.Од интелекта заштитника он се претвара у убицу. Горе сам мало натукнуо на које све начине наша истина утиче на доживљај нашег живота, на то како доживљавамо ситуације које нам долазе, Значи да ли ћемо бити радосни или несрећни и уплашени не зависи од околности него од истине која је у нама, која је саставни део нашег ума. Намеће се закључак да ако желимо да нам живот тече у радости ми морамо да водимо рачуна о својој истини, Да је обликујемо и чувамо од зла. Неко бистрији би могао да упита; како ја могу да променим искуство које сам имао. И тачно ми искуство не можемо да променимо али доживљај тог искуства можемо. Могли би да се упитамо ко је мене могао да научи како променити доживљаје из прошлости, И ко ми је уопште дао идеју да то треба радити. Одговор је једноставан; Онај пред коме су прошлост и будућност као садашњи тренутак. Бог учи људе тим стварима. Зато интелектуалци немају представе о томе, јер не желе да чују Божји глас. Уређујући механизме по којима ће наш ум да функционише Бог је одредио да оно што ми од своје воље радимо, наш ум ће то у мислима подржавати и бранити. Ако чинимо безакоње неморал и слично, наш ум ће то оправдавати и нама ће изгледати да другачије и не би могло да функционише, Стога лопов мисли да су сви људи лопови на овај или онај начин, он не може да схвати каква би била корист човеку да буде поштен. "Слободна жена" у свом уму мисли да су све жене исте као она што је, само се добро крију и немају храбрости да учине нешто за себе. Она не може да схвати мисао поштене и верне жене. Лажову се чини да је немогуће живети а да се не слаже понекад и да сви људи лажу. Лажов не може да схвати да има људи који строго пазе да не слажу нехотице. Тако да човек и својим умом постаје оно што од своје воље чини. Блуд је све што човек чини а да је супротно моралу. Хришћански морал није ништа друго до одговоран однос појединца према друштву у коме живи. Истина у нама која је настала после блуда зове се заблуда. И ако би се упитали одакле долазе наши страхови одговор је да долазе од наших заблуда. Лопов не може да оствари однос поверења ни у својој породици јер верује да су сви лажови. Такав човек иде сам кроз живот и животне стихије испуњавају његов живот страхом. Као кад човек иде сам по мраку у сред ноћи. Нигде никог и њему није свеједно. Човек који чини добро у свом уму брани добро које чини, Његов ум брани потребу да се говори искључиво искрено, У његовом уму се гради истина а не заблуда. Истина ослобађа човека, даје му храброст и испуњава живот човека радосним доживљајима. И ако погледамо шта је Исус говорио да требамо чинити од своје воље, видимо да ћемо чинећи тако у свом уму родити једну истину вредну живљења. Христос је дао одговор како обликовати истину, а благодати живота оних који иду Христовим путем знају они који тако чине. drive.google.com/file/d/0B4VNsfuy5ZVhWXJjRVAtcHZVSjA/view

shampoo prank 7

@user-bp2tn6nj6k

Жыл бұрын

😂

KAKVA BRE EVOLUCIJA

Trebjesanin voli da je u centru paznje, covek jednostavno ne moze da zatvori usta.

@Isolation1000

7 жыл бұрын

Mislim da je tamo pozvan da govori,a ne da zatvara usta...Sto se vise govori o ovakvim temama,bolje za nas kao pojedince i naravno kao grupu.

@bokara_boka

7 жыл бұрын

neka organizuje solo emisiju sve je ok

@Isolation1000

7 жыл бұрын

Ali poenta je u tome da se ljudi druze,zajedno rade u timu...Individualni rad ne donosi puno koristi za ljude kao grupu,o tome govori i ova emisija.Vidis koliko je emisija obogacena sa vise ljudi,nego da svaki od njih dolazi pojedinacno.Timski rad je jako bitan za opstanak covecanstva,Nadam se da se slazes.

@bokara_boka

7 жыл бұрын

pa to i kazem, neka ostavi malo druge da nesto kazu....da nisi ti Zarko?

ne ulaze ljudi u drugu vezu da bi se spasili usamljenosti nego da bi se ostvarili kroz drugoga....

@Isolation1000

7 жыл бұрын

To je subjektivno posmatranje...Ne slazem se..

usamljenost nije proizvod modernog doba , ona je potrebna covjeku da bi opstao... zaista mi nije jasno sta ovaj psiholog govori