Nađe se povremeno neko dovoljno drzak da svoje nezadovoljstvo istrese ispod nekog teksta koji napišem.
Nekad to bude manje a nekad više grubo, ali svodi se na to da nemam pojma šta je stvaran život i da je meni lako.
Ne znam ja šta sve ljudi preživljavaju i doživljavaju.
Ranije me to pogađalo, a onda sam vremenom shvatila da su ti ljudi potpuno u pravu.
Meni je lako. Njima je teško.
Meni je lako zato što sam ja osoba koja je spremna da se aktivno uključi u svoj život.
Lako mi je zato što nisam sklona samosažaljevanju i krivljenju drugih za moje probleme.
Lako mi je zato što sam spremna da priznam da sam pogrešila i da nešto ne znam.
Spremna sam da se korigujem i da učim.
Meni je lako zato što sam ja osoba koja je kancer preimenovala u mali onkološki izazov. I tako mu pristupila.
Meni je lako zato što sam ja osoba koja je zahvaljujući takvom stavu zbunjivala lekare brzinom oporavka posle navodno teških operacija, lakoćom sa kojom sam podnosila hemoterapiju, rezultatima analiza koji su bili daleko bolji od očekivanih s obzirom na obzir.
Da, meni je lako u životu.
Živa sam. Zdrava sam. Sve su ostalo sitnice.
U videu razgovaram sa novinarkom koja je prošla slično iskustvo, a na ovom linku možete da pronađete izvore podrške koji su meni mnogo značili.