Пікірлер

• 
  @MilanMiodragovic6 ай бұрын

  A preskacete oruzane nocne pljacjaske uoDe Katunjana u Bjelopavlice, i da su ih Bjelopavlici docekivali naoruzani... i vracali se nazadacke u katunsku nahiju

• 
  @MilanMiodragovic9 ай бұрын

  A sto preskocoste da je veliki pjesnik slao svoju vojsku-3:28 Gvardiju na Bjeiopavlice, zbog otpora 1834 kad je razrezao porez na Bjelopavlice.

• 
  @MilanMiodragovic9 ай бұрын

  Niste ni pomenuli da je Njegos zbog otpora Bjelopavlica prilikom sakupljanja poreza koji je prvo razrezao na Bjelopavlice, bilo otpora i da je poslao svoju gardu tj Gvardiju i perjanike na Bjelopavlice 1834.

• 
  @MilanMiodragovic10 ай бұрын

  Hvala Udruženju Bijeli Pavle sto je ornizovalo ovaj nucni skup. Naslednici Njegosevi su proganjali Bjelopavlice i umanjivali njihovu borbu za slobodu, injihovo samooslobadjanu od Turaka. Niko i ne pominje kazneni pohod na slobodne Bjelopavlice ,jer su drzali rov pored samog turskog Spuza 1792. I odbrani se u Curioci i Glavici(danas Danilovgrad), I odbranili crkvu sv Cekle-Tekle. I Bitka na Martinicima jula 1796. Je bila takođe kaznena turska ekspedicija. Kad je Martinicka bitka u pitanju Petrovici a i današnja istoriografija govori kao o crnogorskoj pobjedi, Bjelopavlici se i ne pominju iako su cinili veliku većinu vojske,svaki Bjelopavlic koji je mogao nositi oruzje, a Crnogorci su bili mala manjina. Petar prvi je došao sa oko 200 ratnika i,održao je govor pred crkvom sv Vraća u selu Slatina,koje dominira dijelom bjelopavlicke ravnice. Njegov govor se krivotvori jer se on obraćao Srbima a ne Crnogorcima. Na Martinicima je bilo oko 3000 ratnika. Preko 2000 Bjelopavlica, nekolike stotine Pipera Bjelpavlici i Piperi se nijesu još bili prisajedininili Cezvoronahijskoj tj starojCrnoj Gori

• 
  @MilanMiodragovic10 ай бұрын

  Jedan Bjelopavlic a 49 iz cetvoronahijske CG. Bas su bili ravnopravni, nikad nisu bili tavnopravni,zato su pruzali otpor crnogorcima i listom su bili za detronizaciju Petrovica 1918.

• 
  @MilanMiodragovic10 ай бұрын

  U oglealu srpskom Njegosevoj zbirci narodnih,svojih i pesama Petra prvog im pesm o Boju na Curiocu (1792). I to je jedino sto se pisalo o toj bici u kojoj suBjelopavlici SAMI bez icije pomoci odbranili svoju slobodu.

• 
  @MilanMiodragovic10 ай бұрын

  Petrovici su umanjivali znacaj oslobodjenj Bjelopavlica uvrijeme rusko turskog rata 1788 do 1791. Bjelopavlici su drzali svu teritoriju u Kosovom lugu do Spuza. Turci su krenuli da ponovo pokore bjelopavlice k bitka n Curiocu i Glavici gde su Bjelopavlici potukli Turke. 1796. Turci su se ptipremali da se osvete za poraz. U crnogorskoj istoriografiji se bitka na Martinicima se progkasav crnogorskom,a Bjelopavlici nijesu bili u Crnoj Gori,i velikj vecinu vojske na Martinicima su sacinjavali Bjelopavlici. Od oko 3000 vojnika crnogorci su cinili oko 200 do 300, i nekolike stotine Pipera. Bitku na Martinici.a Pstro kck su prisvojili kao njihovu, zato sto je jcestvovao mitropolit Petar prvi

• 
  @MilanMiodragovic10 ай бұрын

  Naravno da su Bjelopavlici bili važni, ali Petrovici su uvijek ,de fakto,umanjivali tu važnost. a isticali svoju vojnu ulogu na štetu Bjelopavlica. 8:33 Posebno Danilo i Nikola. A o upadu oružanih bandi iz kstunske nahije da pljačkaju Bjelopavlice, koji su ih dočekali naoružani U Bjelopavlicima je bio otpor Njegosevom porezu,smatrali su da oni hrane e Crnogorce.

• 
  @veselinvidacak973011 ай бұрын

  Слава Богу,

• 
  @slobodantodoric8885 Жыл бұрын

  Bas kako treba, izlaganje je toliko ubedljivo i veoma plasticno sa sigurnim sirokim znanjem i umesno iskazano!

• 
  @My77777773332 жыл бұрын

  Spasenje : Svi smo sagriješili...Isus Hrist je došao na svijet da spasi grešnike...Pravednik za nepravednike...Kazna koja mir nam dade, na Njega pade....Isus Hrist umre za naše grijehe...bi ukopan...uskrsnu treći dan...Plata za grijeh je smrt, a dar Božji je život vječni u Isusu Hristu.......Pokajte se, jer se približi Kraljevstvo Nebesko.......Biblija

• 
  @draganadrpic25682 жыл бұрын

  Каква браћа албанци одувек убице и пљачкаши

• 
  @Boki_Caesar2 жыл бұрын

  Нека вас Господ чува

• 
  @andjelijatodorovic51433 жыл бұрын

  Slava Bogu

• 
  @andjelijatodorovic51433 жыл бұрын

  Ami deca nastavljamo

• 
  @andjelijatodorovic51433 жыл бұрын

  Al na zalost su upokojeni

• 
  @andjelijatodorovic51433 жыл бұрын

  Oce Gojko i moji roditelji slave Slavu svetog Jovana Krstitelja

• 
  @smiljankadjuric64053 жыл бұрын

  Slava Ocu,Sinu i svetome Duhu sada uvjek i vijek Vijekova,Amin 🕊💒🌞

• 
  @plavaspilja91543 жыл бұрын

  Лијепо

• 
  @balsadjilas27653 жыл бұрын

  Nije ovo Srpsko leglo već je ovo Montenegro! Pozdrav iz Danilovgrada! 🇲🇪🇲🇪🇲🇪🇲🇪🇲🇪🇲🇪👆🇲🇪👆🇲🇪👆

• 
  @dusanavramovic83352 жыл бұрын

  🇲🇪🇷🇸🇲🇪🇷🇸🇲🇪🇷🇸🇲🇪🇷🇸

• 
  @svjetlabap38543 жыл бұрын

  Svaka vam je Njegoseva oce!

• 
  @dusicavodeskovic10223 жыл бұрын

  SLAVA i hvala Bogu za ovo sve i vama Oće za ovu emisiju śto prepoveduś živ Bio i uvek da budeś snama 🙏

• 
  @radojicabrajovic91614 жыл бұрын

  живио рођаче.

• 
  @jelenvuskovic22624 жыл бұрын

  lepi mileta, najlepsi na svetu. :*❤️💝💗💖💟

• 
  @nadatomic39394 жыл бұрын

  Hvala Bogu što nam je dao mogućnost da se glas i reč ovog čoveka čuje daleko.

• 
  @batanruma57484 жыл бұрын

  Hristovo vaskrsenje može biti samo ili prevara ili zabluda ili istina. Razmotrimo najpre način na koji je on sahranjen. Prema izveštajima jevanđelista, po tadašnjim običajima, telo mu je umotano u laneno platno i pomazano sa oko 34 kg aromatičnih ulja. Ova mešavina činila je čvrst omotač nalik gumi. Telo je smešteno u grob uklesan u steni a na ulaz je navaljen veliki kamen, težak oko 2 tone i zapečaćen službenim pečatom. Grob je obezbeđivala straža rimskih vojnika, poznata po gvozdenoj disciplini zasnovanoj na rigoroznim kaznama, uključujući i smrtnu za spavanje ili napuštanje straže. Pod ovim okolnostima, teško je prihvatiti, često navođenu, teoriju da Isus nije ni umro već da je samo bio u nesvesti zbog iscrpljenosti i gubitka krvi, te da je, povrativši se od muka pretrpljenih na krstu, sam napustio grob. Neko ko je najpre zlostavljan celu noć od vojnika i bičevan ubojitim rimskim bičevima, ko je do Golgote na leđima nosio veliki drveni krst (teškom mukom, jer mu je zatrebala pomoć Simona Kirinejca), ko je na taj krst bio razapet i na njemu satima visio, a zatim i proboden kopljem, te najzad sahranjen na opisani način - nikako nije mogao skinuti sa sebe mrtvački pokrov, odvaljati stenu sa ulaza i, neopaženo od straže, izaći iz groba, te svojom pojavom još i ostaviti na apostole takav utisak da su počeli propovedati o njemu kao o vaskrslom Mesiji i pobedniku smrti. Uostalom, Isusa su, prema tvrdnji apostola Pavla, nakon smrti i vaskrsenja, videli ne samo apostoli, već i mnogi drugi njegovi učenici i sledbenici (Prva poslanica Korinćanima 15:6). Sa svojim učenicima on je do vaznesenja proveo čitavih četrdeset dana. Učenici su sa njime razgovarali, jeli, dodirivali ga, a apostol Toma čak i opipao njegove rane. To bi, po svim normalnim kriterijumima, moralo da isključi mogućnost zablude ili halucinacije, koju neki prihvataju kao racionalno objašnjenje za tvrdnje o Hristovom pojavljivanju nakon smrti. Tačno je da istorija pamti primere herojskog žrtvovanja za ideje koje su se kasnije pokazale kao tragična zabluda (komunizam je možda najbolji primer za to), ali ovde nije u pitanju (samo) širenje nove ideologije već SVEDOČENJE o nečemu "... što čusmo, što videsmo očima svojima, što razmotrismo i ruke naše opipaše ..." Osim toga, sve ideologije, pa i one za koje su ljudi dragovoljno umirali, pre ili kasnije su izbledele, nestale sa istorijske scene ili se izobličile u svoje nakazne karikature, a svojim pristalicama donele gorko razočarenje. U svakom slučaju, nijedna od njih nije trajala duže od nekoliko decenija, što se ne da uporediti sa hrišćanstvom koje, uz sve uspone i padove i tragična zastranjenja, traje već dve hiljade godina, bez realnih izgleda da se ugasi. O razlici koja postoji između grandioznih političkih projekata i hrišćanske ideje, razmišljao je, nakon svog pada, i Napoleon na ostrvu sv. Jelena: "Aleksandar, Cezar, Karlo Veliki i ja, osnovali smo velike imperije. Ali, na čemu su se temeljila ta dela našeg genija? Na sili! Isus je svoje carstvo osnovao na ljubavi i zato su čak i danas milioni ljudi spremni umreti za njega.... Kakva li je ogromna razlika između moje duboke bede i Hristovog carstva, koje se i danas propoveda, ljubi, slavi i širi po celom svetu!" Treba reći da u Bibliji nije u potpunosti jasno šta je Isus radio tri dana između svoje smrti i vaskrsenja,

• 
  @coneking89344 жыл бұрын

  Nedamo svetinje

• 
  @coneking89344 жыл бұрын

  Nedamo svetinje

• 
  @jasminakoncar15884 жыл бұрын

  Bog vas blagoslovio braćo naša voljena. Konačno uz pomoć Božije blagodati koja se dade sa neba mi se osvestismo i krenusmo ka pravom i jedinom putu a to je naš Bog. Slava Bogu i hvala !

• 
  @verajokic97394 жыл бұрын

  To braco moja nedaj te se Srbi !

• 
  @verajokic97394 жыл бұрын

  Bog vam pomogao Bjelopavlici

• 
  @verajokic97394 жыл бұрын

  Bog vam pomogao Bjelopavlici

• 
  @verajokic97394 жыл бұрын

  Bog vam pomogao Bjelopavlici

• 
  @verajokic97394 жыл бұрын

  Bog vam pomogao Bjelopavlici

• 
  @verajokic97394 жыл бұрын

  Bog vam pomogao Bjelopavlici

• 
  @instmutivoda__32254 жыл бұрын

  💖💗😘❤️💑💖💗💖💖💖

• 
  @instmutivoda__32254 жыл бұрын

  💖💗😘❤️💖💖💑💖💖💖💖💖

• 
  @gradamilosevic16004 жыл бұрын

  У Котору има свих вера, али је на гробљима велика већина натписа ћирилична.

• 
  @tamoneko2324 жыл бұрын

  Prelepo, predivno, osvešćujuće. U jednom dahu da odgledaš i da ti se oči napune suzama od istovremene tuge i radosti.

• 
  @mihaceca4 жыл бұрын

  Слава и хвала Господу,овога човека треба слушати сваки дан: ако сте "нерасположени",ако вам нису јасне речи Светог писма,ако мислимо да смо ми прави ,побожни а остали млаки,ама,свака му је на месту , зове! Хвала оче Гојко, Богу слава што и овако можемо да научимо КАКО треба ићи путем Христовим

• 
  @batanruma57484 жыл бұрын

  Hristovo vaskrsenje može biti samo ili prevara ili zabluda ili istina. Razmotrimo najpre način na koji je on sahranjen. Prema izveštajima jevanđelista, po tadašnjim običajima, telo mu je umotano u laneno platno i pomazano sa oko 34 kg aromatičnih ulja. Ova mešavina činila je čvrst omotač nalik gumi. Telo je smešteno u grob uklesan u steni a na ulaz je navaljen veliki kamen, težak oko 2 tone i zapečaćen službenim pečatom. Grob je obezbeđivala straža rimskih vojnika, poznata po gvozdenoj disciplini zasnovanoj na rigoroznim kaznama, uključujući i smrtnu za spavanje ili napuštanje straže. Pod ovim okolnostima, teško je prihvatiti, često navođenu, teoriju da Isus nije ni umro već da je samo bio u nesvesti zbog iscrpljenosti i gubitka krvi, te da je, povrativši se od muka pretrpljenih na krstu, sam napustio grob. Neko ko je najpre zlostavljan celu noć od vojnika i bičevan ubojitim rimskim bičevima, ko je do Golgote na leđima nosio veliki drveni krst (teškom mukom, jer mu je zatrebala pomoć Simona Kirinejca), ko je na taj krst bio razapet i na njemu satima visio, a zatim i proboden kopljem, te najzad sahranjen na opisani način - nikako nije mogao skinuti sa sebe mrtvački pokrov, odvaljati stenu sa ulaza i, neopaženo od straže, izaći iz groba, te svojom pojavom još i ostaviti na apostole takav utisak da su počeli propovedati o njemu kao o vaskrslom Mesiji i pobedniku smrti. Uostalom, Isusa su, prema tvrdnji apostola Pavla, nakon smrti i vaskrsenja, videli ne samo apostoli, već i mnogi drugi njegovi učenici i sledbenici (Prva poslanica Korinćanima 15:6). Sa svojim učenicima on je do vaznesenja proveo čitavih četrdeset dana. Učenici su sa njime razgovarali, jeli, dodirivali ga, a apostol Toma čak i opipao njegove rane. To bi, po svim normalnim kriterijumima, moralo da isključi mogućnost zablude ili halucinacije, koju neki prihvataju kao racionalno objašnjenje za tvrdnje o Hristovom pojavljivanju nakon smrti. Tačno je da istorija pamti primere herojskog žrtvovanja za ideje koje su se kasnije pokazale kao tragična zabluda (komunizam je možda najbolji primer za to), ali ovde nije u pitanju (samo) širenje nove ideologije već SVEDOČENJE o nečemu "... što čusmo, što videsmo očima svojima, što razmotrismo i ruke naše opipaše ..." Osim toga, sve ideologije, pa i one za koje su ljudi dragovoljno umirali, pre ili kasnije su izbledele, nestale sa istorijske scene ili se izobličile u svoje nakazne karikature, a svojim pristalicama donele gorko razočarenje. U svakom slučaju, nijedna od njih nije trajala duže od nekoliko decenija, što se ne da uporediti sa hrišćanstvom koje, uz sve uspone i padove i tragična zastranjenja, traje već dve hiljade godina, bez realnih izgleda da se ugasi. O razlici koja postoji između grandioznih političkih projekata i hrišćanske ideje, razmišljao je, nakon svog pada, i Napoleon na ostrvu sv. Jelena: "Aleksandar, Cezar, Karlo Veliki i ja, osnovali smo velike imperije. Ali, na čemu su se temeljila ta dela našeg genija? Na sili! Isus je svoje carstvo osnovao na ljubavi i zato su čak i danas milioni ljudi spremni umreti za njega.... Kakva li je ogromna razlika između moje duboke bede i Hristovog carstva, koje se i danas propoveda, ljubi, slavi i širi po celom svetu!" Treba reći da u Bibliji nije u potpunosti jasno šta je Isus radio tri dana između svoje smrti i vaskrsenja,

• 
  @frederickvonstolzmann27266 жыл бұрын

  Жив био господине Амфилохије, прави Црногорци су твоје стадо. Овим другима желимо да спознају истину.