Фјодор Михајлович Достојевски је о монаштву рекао: „Оци и учитељи, шта је монах? У просвећеном свету ту реч данас изговарају већ са подсмехом, а неки и као погрдну. И што даље, све горе. Истина, ох истина, и у монаштву има много готована, оних што телу угађају, сластољубаца и дрских протува. На те указују образовани световњаци 'Ви сте', веле 'ленштине и непотребни чланови друштва, живите од туђег рада, бестидни просјаци!' А, међутим, колико је много у монаштву смирених и кротких, жељних самоће и пламене молитве у тишини. На те се мање указује, њих никако не помињу, а колико ли би се задивили кад бих им казао да ће од тих кротких и жељних усамљене молитве, можда једном доћи спас земље руске. Јер они су заиста припремљени у тишини 'за дан и час, за месец и годину'. Лик Христов чувају засада у усамљености, диван и неискварен, у чистоти истине Божје, какав је од најдревнијих отаца, апостола и мученика, и кад затреба, они ће га објавити поколебаној истини световњачкој. Та је мисао велика. Од истока ће та звезда засијати." Идући аутопутем Београд-Ниш на око 160 километара налази се искључење Ражањ. Од тог места на 8. километру у селу Грабово налази се манастир Светих апостола Петра и Павла. Црква је подигнута 1840. године на темељима старе цркве. У смирај летњег сунчаног дана, у сусрет празнику Светих апостола Петра и Павла, настојатељица манастира Грабово, монахиња Агапија, говорила нам је о историји светиње, њеном значају за српски народ и како све нас води Свети дух. Да закључимо наш разговор мислима архимандрита Кирила Павлова који је рекао: „Не затварајте се, драги моји у себе. У своје неуспехе, туге и невоље. Непријатељ нас специјално одваја тиме једне од других, како би нас изоловао, огорчио. Волите једни друге, помажите слабима, немоћнима. Отворено носите Светлост Христову. Разгоните таму, зло. Показујте пут спасења другима."