Манастир Копорин задужбина деспота Стефана Лазаревића који је владао, од смрти свога оца кнеза Лазара до 1427. године настао је почетком 15. века као место молитве и кутак тишине. Бројна су предања о настанку манастира грађеног у моравском стилу, а једно од њих записао је књижевник и публициста Драгутин Паунић у књизи „Ржан".
„Врло се развесели деспот Стеван кад га Радовањци умолише да им доласком увећа освећење тек подигнутог манастира. У пратњи високих достојника, умника и писмењака, све саме дичне српске господе, дивно и богато обучене, из престоног Крушевца диже се на пут у Шумадију. Стално некуд у ратовима, жељан лепоте своје још увек непокорене земље, деспот по први пут не жураше. Идући пречице, застајаше на многим местима која му се свидоше. Нагледа се жетелаца и косача, у белим танкотканим кошуљама; наслуша песама из девојачких и момачких грла, и свирке фрула и двојница. Дурашни вранци под коњаницима, свикнути на царске џаде, журно грабећи напред, не могаше преко поља мирним ходом. Пенушави и крвави жвала, једва се на златној узди држаше. Непрестано цупкаше, од копита земља се мрвила и тањила. Иза три дана путовања скоро без починка, деспот, на коме се златом и сребром извезене хаљине сијаше, пристиже код Радовања на повећу узбрдиту косу, прошарану плодовитим њивама и виноградима. Народ паде на колена и са много почасти, уз јеку звона са манастирског звоника, поздрави милог владара, увелико окићеног именом и славом. Одатле, он, стрмином, сиђе према манастиру, сазидатом на рушишту неке старе светиње у једној скровитој ували, са свих страна шумом обраслој. Видећи пред собом лепо саграђен храм од тесаног пешчаника, а знајући да мајдана камена у близини нема, деспот запита:
- Где нађосте камен у питомини?
- Копиркали смо посвуд, копиркали и доносили, понизно одговорише монаси готово у један глас.
Пошто одстоја свету службу, сад деспот Стеван дарива манастир силним благом, а како је камен за његово зидање морао да се копирка, заповеди да се у црквене књиге запише под именом Копорин. Деспотова реч, увек последња, оста поштована и до дана данашњег."
У разговору са оцем Стефаном, сазнали смо пуно о значају Светог деспота Стефана за српски народ и о животу Копоринске светиње од настанка до данас.
Завршимо речима мати Гаврилије која је рекла: „Немојте жудети за многим стварима, за оним што је далеко или да имате више од оног што вам је дато. Боље да пазите на оно што сте већ добили и на тај начин освештате даровано."