OVČARA 03 - MILAN VOJINOVIĆ/PREDRAG MADŽARAC - Transkript suđenja - 11. mart 2004.
Optuženi PREDRAG MADŽARAC rekao je da ne priznaje izvršenje krivičnog dela i optužbe
koje mu se stavljaju na teret. Istakao je da je tokom borbenih dejstava bio kod svog strica u ulici
Petrova gora u Vukovaru. U septembru 1991. godine bio je ranjen pa je jedno vreme proveo na
lečenju u bolnici u Negoslavcima, a potom se vratio na Petrovu goru. Kada mu se stanje
malo poboljšalo priključio se ljudima koji su davali stražu u ulici. Ovo mu je bilo jedino
zaduženje sve do sredine decembra 1991. godine i on se u tom periodu nije udaljavao iz
ulice. Optuženi Madžarac istakao je da je neka vrsta komandanta u ulici Petrova gora bio
Ilija Galović i dodao da TO Vukovar nije postojala u tom periodu. On je nakon završetka
rata u Vukovaru upoznao Nikolu Dukića, zvanog Gidžu, sa kojim nije u zavadi, niti
sukobu. Madžarac je istakao da ga je iz tog razloga iznenadilo kada je video spis u kojem piše
da ga je Dukić video na Grabovu, pošto se on nije nigde kretao. Optuženi je naveo da je
ubeđen da ga je Nikola Dukić s nekim zamenio. Istakao je da je u zapisniku sa
saslušanja pred istražnim sudijom pogrešno zapisano da Milana Bulića Bulidžu nije
viđao tih dana tamo na Ovčari i u gradu pošto on uopšte nije bio na Ovčari, pa Bulića
nije ni mogao videti tamo.
Optuženi MILAN VOJINOVIĆ negirao je navode optužnice i istakao da nije bio prisutan
izvršenju zločina, niti je bilo koga ubio. Po njegovim rečima, on je kao meštanin Vukovara
tokom rata bio raspoređen na straži kod kapetana JNA Zirojevića, dok je raspored pravio Pera
Miljanović. U to vreme TO Vukovar nije postojala i dodao da su oni bili u jednoj isturenoj
ulici na periferiji kojoj je pridruženo još nekoliko ulica koje su nazvane Petrova gora.
Nakon što mu je predočen deo njegovog iskaza kod istražnog sudije u kojem kaže da
je 14. septembra 1991. godine dobio poziv za mobilizaciju i da je raspoređen u jedinicu TO,
čiji je starešina na neki način bio Pera Miljanović, Vojinović je rekao da je jedinica nazvana
TO pošto su svi pripadnici bili sa te teritorije. Nakon prestanka borbi u Vukovaru 18.
novembra 1991. godine počeo je da traži ćerku koja je bila zarobljena u centru Vukovara.
Istakao je da je 19. novembra ujutro na Veleprometu saznao da su autobusi sa
zarobljenicima otišli u kasarnu. Kada je otišao do kasarne vojnik mu nije dozvolio da
potraži ćerku pa se vratio kući. U večernjim časovima došao je kod njega komšija Rade
Bakić i rekao mu da su ljudi iz kasarne prebačeni na Ovčaru, nakon čega su zajedno
otišli tamo. Po rečima optuženog, na samom ulazu je bio jedan, a ispred hangara su bila
dva vojna policajca koja su ga pustila da uđe unutra. Optuženi je istakao da su u hangaru sa
desne strane bili zarobljenici, a sa leve vojska. Pošto nije pronašao ćerku, optuženi
Vojinović se nakon 15 do 20 minuta vratio u Vukovar. Prema navodima optuženog,
zarobljenici su bili u belim mantilima, šarenim vojnim odelima i u civilu, a među njima
nije video žene i decu. Istakao je da su naoružana lica na Ovčari imala maskirne uniforme
i dodao da na Ovčari nije video nikog od optuženih. Na kraju, Vojinović je rekao da je
tamo video neke oficire JNA, kao i jedan parkirani beli kombi.