Sutra se navršava tačno 23. godine od početka vojno - policijske akcije „Oluja“ koja je dovela do egzodusa više od 250.000 Srba iz Hrtvatske. U Subotici danas živi više od 10.000 ljudi, koji su u čuvenoj izbegličkoj koloni, pobegli u Srbiju. Naša ekipa donosi životnu priču Žarka Granulića, koji je kao mladić, u poderanoj odeći, bosonog i bez ijednog dokumenta, sam stigao u Beograd.
Žarko pali sveću za stradale sunarodnike iz rodnog sela Kinjačka kod Siska. Čak je petina ubijena. „Oluja“ je Žarka zatekla na položaju - budući da je kao mladić odmah bio mobilisan još na početku rata. Tog 4. avgusta 1995. godine naređenje je stiglo u pola 5 ujutru da se svi povuku - i vojska i civili. Žarko ostaje poslednji u selu, čekajući ratnog druga da ga poveze.
Kuća u rodnom selu ostaje otključana - sa svim uspomenama i stvarima, a Žarko sa svojih 25 godina stiže u Srbije - sam, bez ičega, ne znajući gde mu je porodica, ni da li su braća, sestra, otac i maćeha uopšte živi.
Ratni vihor ponovo se vraća po mladića, i on završava u Erdutu. Međutim, nakon mesec dana uspeva na osnovu stare rane da bude oslobođen. I tako se živ, ponovo vraća u Srbiju, gde je ostao do danas.
U Bajmoku je i Žarko pronašao dom, oženio se i skrasio. Snalazi se kaže, kako zna i ume, i nekako preživljava.
„Oluja“ je zločin koji traje i danas, poručuje Saša Gravorac iz Saveza srpskih udruženja, jer kaže, njegove posledice i danas traju. Zbog toga svi koji su preživeli čuvenu kolonu svake godine šalju poruku svetu: nikad više ne sme da se ponovi takav zločin, da ljudi napuste svoja ognjišta i ostanu bez ičega. Ali, šalju i poruku mira.
Oprostio je i Žarko, ali rodnu Baniju zaboravio nije. Priseća se života, koji je kako kaže, bio skroman ali dobar, a onda naglo isčupan iz korena. Ipak, rodno selo bi voleo da poseti, ali da se vrati - za to je, kaže, prekasno.