Kada je mlada devojka Merima je upoznala Miću Rankovića, nije znala da je to sin Aleksandra Leke Rankovića, nekada najmoćnijeg čoveka u Jugoslaviji, koji se nalazio na čelu bezbednosnih i obaveštajnih institucija.
Vratila se iz Amerike, bila na jednoj zabavi, a Mića Ranković se ponudio da je odveze kući. Tako ga je srela, a udajom za njega postala je snaja Aleksandra Rankovića i nemi posmatrač svega što se događalo u porodici i oko nje.
Kao veliki poštovalac svoje svekrve Slavke Ranković, Merima govori o periodu kada su se svi udaljavali zbog anateme koja je pala na porodicu, jer je glava te porodice bio optužen da je prisluškivao Tita i Jovanku.
Njena kazivanja su specifična, jer se u jednom momentu nalazi u situaciji da posmatra iz blizine promene i suočava sa time da počinje da živi pod stalnom prismotrom i nadzorom.
Merima Ranković svedči o malim običnim stvarima koje se dogadđaju onima koji više nisu po volji i koji više nisu na vlasti. To prihvata kao deo svoje porodične situacije i sa time živi kao svedok jednog vremena, koje može mnogo toga da kaže i upozori.
Na sahrani Aleksandra Rankovića bio je neočekivano veliki broj ljudi, što se i vidi na privatnom snimku koji poseduje porodica.
Copyright:

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!