U središtu pažnje su predstave Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
U Ateljeu 212 od skoro je na premijernom repertoaru predstava Otac, po tekstu francuskog pisca Florijana Zelera, sa Vojom Brajovićem u naslovnoj ulozi. Mnogi će se setiti ovog naslova po istoimenom filmu koji je Entoniju Hopkinsu doneo još jednog Oskara, a piscu istu nagradu za najbolje adaptirani scenario, jer je izvorno reč o dramskom tekstu koji je 2014. godine osvojio prestižnu Molijerovu nagradu. U središtu radnje su ostareli, dementni otac i njegova ćerka. Ali, bilo bi isuviše pojednostavljeno reći da je ovo komad koji tematizuje samo bolest demencije, o kojoj savremena medicina i danas malo zna. Ima tu čitav niz slojeva i tematskih rukavaca koji se tiču života našeg nasušnog, a koji nas vesele ili frustriraju od rođena do smrti. O tome će biti reči u središnjem delu ove epizode serijala Čitanje pozorišta. Sagovornici su književnica Ivana Dimić i glumac Vojislav Voja Brajović.
Na kraju sledi osvrt na predstavu Razvojni put Bore šnajdera (Jugoslovensko dramsko pozorište), sa Nenadom Jezdićem u naslovnoj ulozi. Aleksandar Popović je napisao ovaj komad daleke 1967. godine. Tekst je iste godine ovenčan Sterijinom nagradom, a veliki žiri kritike je ovaj komad sredinom devedesetih godina prošlog veka proglasio najboljom dramom na srpskom jeziku druge polovine dvadesetog veka. Mnogo je mutne vode proteklo i od šezdesetih i od devedesetih godina, mnogo toga se prevalilo preko naših nejakih pleća i povijenih leđa, a da se vrlo malo toga promenilo. Ako jeste, promenilo se na gore, dok se mi i dalje smejemo onome što je kao nekad bilo, kao da tako nije i dan danas.
Autor i urednik serijala je Slobodan Savić
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!