Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom..." Ivo Andrić
S krajem Jugoslavije - samo šesnaest godina nakon Andrićeve smrti - ušlo se u deobni bilans preduzeća, dugova, diplomatskih predstavništava. Ova opora razdeoba zaostavštine nekadašnje zajedničke zemlje nije obišla ni mnoge umetnike i naučnike. Nikola Tesla, Vladan Desnica, Meša Selimović, Ivan Dživo Gundulić postali su pomalo dvojnici u razdvojenim i posvađanim kulturama. Niko ipak, nije bio toliko predmet ove naročito gorke sukcesije kao Ivo Andrić.
Kakvo je Andrićevo nasleđe četrdeset godina nakon njegove smrti? Kakva je njegova recepcija u Hrvatskoj, kakva u Bosni i Hercegovini, a kakva u Srbiji. Ko se od pisaca danas ugleda na Andrića i preti li mu zaborav u novom vremenu digitalne knjige? Na ova pitanja odgovore daju deset poznavalaca Andrićevog dela iz tri države: Aleksandar Jerkov, Petar Pijanović i Muharem Bazdulj iz Beograda, Velimir Visković, Miljenko Jergović i Dušan Marinković iz Zagreba, Nedžad Ibrahimović, Ivan Lovrenović i Rusmir Mahmutćehajić iz Sarajeva, te Ranko Risojević iz Banjaluke.
Veliki dokumentarni serijal Radio-televizije Srbije snimljen u tri zemlje sa deset učesnika.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!